Prilozi za statistiku Kraljevine Srbije, Požari i paljevine u Kraljevini Srbiji u periodu od 1889. do 1895. godine sa tri kartograma

ПРЕДГОВОР

О пожарима и паљевинама наша, службена, статистика није имала никаквих података. Полицијске власти подносиле су о томе неколике податке министру унутрашњих дела у својим

месечним и годишњим извештајима. Ови подаци били су међу тим посве недовољни.

У Русији, Аустроугарској, Пруској и у осталим немачким државама прикупљају сео по-

жарима опширни подаци, јер причињена штета иде у милионе.

Централни Статистички Одбор увиђајући потребу добре статистике пожара и паљевипа, прописао је 1888. године образац за прикупљање ових података, и 1889. године полицијске власти почеле су их прикупљати. Сређени материјал износи се у овој књизи за период од 1889. до 1895. године. Поређивање ових података изведено је међутим само за период од 1890. до 1895. године, јер је 1889. година морала изостати због нове административне поделе, која је извршена у

1890. години.

Велики број паљевина, који се све више увећавао, а који је y 1891. години износио 708, изазвао је потребу Закона о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним тротивзаконим понллштајем ствари, који је 20. Марта 1892. године проглашен. Утицај овога закона био је велики, јер још исте године пао је број паљевина на 334, а у потоњим годинама је још опадао више. Ово опадање продужило се до 1896. године закључно, а данас је број паљевина опет доста велики, премда ни у пола толики, колики је био у 1889. 1890. и 1891. години.

Јако пада у очи, да је број пронађених паликућа, покрај све законске строгости, остао готово један исти. У години 1890. долазило је на ухваћене паликуће 12 процената, а у години 1895. 11:6, дакле готово исто толико.

На послетку напомињемо, да су подаци о узроцима паљевина врло површни, с тога, што се узрок већином бележи као „непознат“. Проценат паљевина, код којих је узрок непознат, варира у периоду од 1889. до 1895. године између 42:75 и 64:65! Међу тим напред смо показали, да је проценат непронађених паликућа износио само 19, дакле толико је могло бити опет само паљевина из непознатог узрока. Ово је такође један јак доказ великог немара око прикупљања статистичких података, те због тога службена статистика не може ни показати право стање појединих појава у државном и народном животу.

21. Августа 1902. године у Београду. правник Оржавне Сташисшике

Богољуб Јовановић