Prilozi za statistiku Kraljevine Srbije, Statistika panađura u Kraljevini Srbiji za period od 1894. do 1900. godine

че аи а пинтери атентате пити ит тега птици пи ---------0.

Број Палађури су ВРЕДНО С 1 трајали PORTE панађура nn дана продате производа, пића | СВЕГА што је стоке и рукотворина продато

НАМ Нана ЛИН | а НИ ННИ 1889 + + . . . + 135 137 10,690.508 259.065 10,949.573 1890 + 5 à» à se à 149 AD 16,970.029 444 T46G - 17, 4147078 ПАУЗИ 5 150 481 23,627.2271 184.641 24,112.068 1892 . … + . . . . . · 148 456 25,085.859 802.333 25,888.192 TES ин 158 503 | 21,632.935 572.665 29,205.600 TOUS CE 1162 521 22,050.187 485.495 22,535.682 HOT ес 132 4925 22,586.551 513.500 23,100.051 NS о а = = с е 145 164 19,043.578 270.485 19,614.063 SOMME и и 180 438 18,221.749 480.324 . 18,702.073

| 1898 - - - + -: + … + =». 153 483 22,635.551 848.820 23,484.371 | а о 165 228 064.987 839.037 31,900.024 [4000 PANNES а Пн ај 177 564 | 51.598.885 946.509 39 470.844

Из овога се види да број панађура показује тенденцију да расте, исто тако расте, са извесним варирањем, вредност продате стоке као и пољопривредних производа. Али је интересантно овде напоменути, да је та тенденција у пењању вредности у доцнијем периоду покавала непостојапост, штто ће се видсти ив доцнијих публикација. Да напоменемо само, да је вредност продате домаће стоке већ 190! год. пала на 23,658.915 дин., док је вредност продатих пољопривредних производа достигла кулминацију од 2.824.199 дин. После извесног пењања 1905. год. приближује се 1900 год. А већ 1906. наступа једно рапидно падање, поглавито у вредности домаће стоке, која се појављује са 14,415.379 дин., 1907 год. 9.328.484 дин., а 1908 год. 8,613.019 дин. што се свакако има приписати спољној конјунктури (на име: сметњама нашем извозу стоке на стара тржишта на север“).

Што се тиче саме ове публикације, ништа није стајало на путу, да она изађе из штампе још 1907 год. Нама је немогућно изнети овде све перипетије, кроз које је прошао овај рад; али морамо, у интересу истине, констатовати, да је стари управник г. Б. Јовановић био учтвио са своје стране све што је требало, још поменуте (1907) године, и да, би по њему још тада био овај посао ликвидиран. Ми смо потпуно свесни тога, да је ово дело изгубило сваку актуелност, али би ипак било грехота бацити утрошени рад и материјална средства као какву стару хартију. Она ће извесно имати извесне вредности, ако не упсториске«“, а оно бар ради континуптета између раније статистичке делатносви и вероватно будућих радова.

Потребно је да се извинимо, што пуштамо ову публикацију без уобинајеној увода и без гарнирања скупоценим картограмима.

Односно исцрпног увода, можемо слободно рећи, да би он по готову промашио циљ већ због саме застарелости овог статистичког рада. Гледаћемо да то накнадимо у следећим публикацијама ове врсте. А односно картограма ваља нам признати, да су нам стављена на расположење п сувише скромна материјална средства, а да би смелп терати у нашој заосталој статистици још и известан луксуз. Нама је стало до тога, да по сваку цену прокрчимо нагомилане статистичке радове, да би могли у скоро да будемо „ажурни“, те на тај начин да одговоримо битним потребама државне администрације и научних посленика.

И овом приликом обраћамо се свима онима, који се баве статистиком и прате наше радове, да нам своја опажања пруже било путем јавности, било директним саопштењима. Ми смо свесни тога, да огромни послови наше разгранате статистичке службе, па још у овој Фази ликвидпрања старих статистичких послова, не дају нам довољно свежине и времена, да запажамо иојединосши. У томе ће пам бити објективна критика и умесна примедба најдрагоценија потпора.

10. октобра 1913 год. За Управу у Београду. Државне Статистике,

Д-р Рад. М. Јовановић.

*) Види Отатистичви Годишњак за 1907 и 1908 год.

Пн

= (= пређе Rae

(3: -