Prilozi za statistiku Kraljevine Srbije , Statistika šteta od grada u Kraljevini Srbiji za period od 1896 do 1905 godine sa jednim kartogramom

= ХИ ==

Највећа површина, коју је град оштетио варирала је између 89:98 и 11:25, а најмања између 358 и 0:10 процента све обрађене површине, не обзирући се на округ пожаревачки, у коме 1898 године није показана оштећена површина.

Видели смо, да је у периоду од 1896 40 1905 године округ ужички имао релативно највећу површину оштећену градом. Ако узмемо да јеу томе округу град оштетио 100 хектара земље под усевима, виноградима и воћњацима, то је опда, према горњим процентима оштећено градом

у округу

у округу хектара хектара чачанском + + + + y : 965 топличком · - 28:6 ваљевском + + + + + + Jos le моравском + + + + + » 27:3 рудничком • · + + - 643 врањском + + + + + • 26:1 пиротском • + + · + · 5170 крајинском · · - 2271 крушевачком + + + + • 50:0 београдском + - - · · 211 подринском · · · · · 486 НИШКОМ + + + + + - : 19:4 тимочком + + + + + · 881 смедеревском . + 151 крагујевачком + + + - 940 пожаревачком · 144

Из ових размера види се, да је у ужичком округу градом оштећена површина била седам пута већа него у округу пожаревачком, и да је у опште у источним окрузима оштећени простор мањи него у западним.

Занимљиво је поређење места која је град тукао, са површином оштећених усева, винограда п воћњака. |

"У периоду од 1896 до 1905 године било је годишње

градом оштећених хектара

у округу места, хектара у 1 месту тпмочком + + + · 22 7.609 3458 подринском · · · 48 16.156 9972 смедеревском · · 10 3.039 303°9 ваљевском · · · 48 14.335 2986 крагујевачком · · 28 9.291 29621 београдском + - 17 4.681 AS пожаревачком · · 2! 5.405 257-8 рудничком + + - 22 5.605 2518 ужичком · · · · 49 12.159 2481 моравском + + · 30 7.875 2458 крајинском + + • 15 3.291 211954 чачанском + + 51 10.403 204) ппротском + + · 28 5.551 198:2 крушевачком + + 44 8.422 ПУМИ врањском · + + · 41 6.028 1470 шишком _· ~ + · 30 4.374 145°8 топличком + + + 31 : 3.485 110:5 Од 1896 до 1905 г. · · 585 126.149 285:8

На једно место долавило је од оштећене пбвршине највише у тимочком округу, а најмање у топличком.

У ранијем периоду била је просечна површина оштећена, градом, за 62:8 хектара већа од оне у периоду од 1896 до 1905 године. Број оштећених места био је напротив мањи.

Кад оштећену површину поредимо с бројем дапа, када је падао град, налазимо да је у периоду од 1896 до 1905 године један дан градом оштетио просечно 2.867'9 хектара. У ранијем периоду износила је оштећена површина 3.438 4 хектара, била је дакле много већа.

У перподу од 1896 до 1905 године долазило је од оштећене површине просечно на један дан с градом

у округу хектара у округу хектара подринском - 1.4687 пиротском : + - - - 793:0

ваљевском · · - 1.303:1 београдском · · · · · 1801

рудничком + · + · • 1.401:2 пожаревачком · · · · 7721

крагујевачком · · · 1.036:8 смедеревском | - 607:8

тимочком + + + - 8454 топличком + -· · · - 570:8

крушевачком · + · · 8422 врањском · + + - : - 548:0

моравском • + + » + 819:3 нишком · + · · - • · 5467

ужичком 810:6 крајинском + + «+ + - 4101

чачанском · + + - 800:2

Један дан с градом захватио је највећу површину у подринском округу, а најмању у крајинском. За подрипским округом долазе окрузи ваљевски, руднички и крагујевачки, који се с њиме напосредно граниче.

На сто хектара, које је град једнога дана оштетио у подрипском округу, долазило је у округу крајинском само 32:! хектар.

Занимљиви су податци о оштећеној површини, кад их разгледамо по месецима. |

У перподу од 1896 до 1905 године просечпа, површина коју је град оштетио износила је

у месецу хектара у месецу хектара марту se 52 Jyay + + + + + + 46.275 априлу + + + + + + 5.103 августу + + + + 11.246 мају + + + + + • · 34.676 септембру - : - - - 30

| јуну - - 29.178

Један дан с градом оштетпо је просечно

MSIE Eu хектара _ у месецу хектара

| марту 5 + 5 6 5 = 5 52 јулу ee + se а 971

| априлу + + + - - · 150 августу + + + - - - 880

| мају Зи и 213 септембру = | ЕТО) јуну Ре = ce 293

| Из ових просечних бројева видимо, да је | оштећена површина свакога месеца бивала све "већа, док у августу није достигла највећу меру |која је много већа од просечне, а пзноси 237

"хектара, кад се одузме март и септембар, који

SRE Er није ни