Pripovetke / Branislav Nušić

КИКАНДОНСКА ПОСЛА 1929

Што се тиче управника полиције, може се такође рећи да је био красан човек. Добра нарав као добар дан. Ако се и наљути, па опсује коме оца или матер, то му је више уз реч) ако је каткад и строг те ухапси кога, то је више да се задовољи закон. По који пут протре дланове те кога и ошамари, али се после и сам каје. Знаш како је то кад је човек добра срца, каје се лепо, па каже: „Волео бих, кад ми је већ Бог дао овако добро срце, да ми није дао и овако добре шаке:“

И разуме се кад су тако добри људи, мора међу собом добро и да живе. Једва се гдекад деси по штогод, али и то није Бог зна шта. Ту пре шест месеца тако се десило, пили људи, пили, па сеи потукли. Потукао се један Србин и Влах, па погинуо један Шваба. Фердинанд ли беше, Роберт ли беше, тек он погибе. Али и то баш није Бог зна шта, јер најпосле, бар то се зна да је увек „играчка плачка“. После, ту скоро, избили једном Талијану око и као мало му размрскали главу. Оздравио би можда, али је три сата доцније умро сопственом. смрћу, биће од какве унутрашње болести.

И тако се деси гдешто покоји пут, али Боже сачувај да то поремети леп живот, или да се људи позаваде, или да наиђе каква омраза.

И ако плане који пут каква свађа а оно: ко се завадио — жене! И зашто су се посвађале — због оговарања. Један Талијан (онај покојни, што су му избили око) рекао једанпут попа-Пери: „Није истина да је Бог истерао Еву из раја, што је загризла јабуку; зар је Богу стало до једне јабуке, него је истерао што је почела да га оговара!“ Али и та женска свађа никад није пореметила општу слогу и љубав, јер оне се позаваде, изгрде, испљују, па се саме и измире. Полиција се никада и не меша у те женске ствари. Једанпут је само хтео управник полиције да се умеша код неке лепе Талијанке, кад јој муж није био код куће, а она га изгрдила, као да јој је рођени муж. Хтела је чак и врелом водом да га полије, а он ништа, прави

ПРИПОВЕТКЕ 9