Pripovetke / Branislav Nušić

132 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

вењаком. Узели по један чокањић комове, напунили једну велику чашу воде, па спустили чокање унутра да се хладе, а они разговарају о свему и свачему. Поп Пера причао управнику како нема ништа слађе, него ујутру наште срце краставци из воде и комовица; вели: „То је боље него не знам какав ананас!“ После управник причао попу, како је имао кера коме само викне „фиу!“ а он прескочи по две столице. „Красан кер!“ додаје поп Пера. После опет поп прича Капетану како је он имао жену, ама га оставила, волела неког артиљериског наредника, па тај наредник погинуо, а попадија (има и сада сведока) казала; „Има још наредника на свету!“ и тако даље, и тако даље.

Па ту причу поп развезао и надугачко и на широко, а управник донекле слушао, слушао, па се после бацио у неке сасвим друге мисли, оставио: попа да прича, а он тупка ноктима по столу, а забатргао се далеко у мислима, док се тек у једанпут човек пробудио, па прекиде попа:

— А велиш, попе, народ овде добар кб сточица, а2

= Ја, вели поп.

— Ја — додаде и управник, замисли се мало, сркну из чокањчета па настави:

— Е, па шта велиш, попе, како ми овде стојимо за идуће изборег

= Какве изборе2! — узбезекну се поп.

= А јес, јес Бога ми, све се заборавим! присети се управник, па се пљесну по челу.

Поп ућута и поглади се по бради, а испод ока мерка управника.

= О, мајко моја, па зар ви ама баш ништа не бирате овде» — поче опет управник.

– Па шта имамо да бирамо. Посланика не. бирамо, јер не припадамо ниједном округу, општине немамо, кметова немамо.

— Ово је, господине мој — додаде управник мало свечанијим тоном — острво; ово је политичка. оаза, и ја се само питам; шта ћу ја овде»