Pripovetke / Branislav Nušić

КИКАНДОНСКА ПОСЛА 139:

Поп Пера опет дигао обе руке па тражи реч,. а Јелисија све цичи: „Зашто се не да попу реч, нек се да попу реч!“

Јосиф се мало испрси, мрдну као оно кад би у звонце ударио „и викну:

— Мир! Поп има реч!

Поп се уздиже мало на прсте, прочешља шаком браду, закашљуца се мало, мигну оком на Јелисију, па поче:

— Грађани! Ми сви имамо стоку, који једну, који две, а ко три краве. Ето, мени је на пример Бог дао три краве — и разуме се, ми сваке године бирамо овако по једног говедара. Оно може се рећи да не бирамо сваке године баш овако, него скупимо се јат у механи или где било па кога ћемо: ајде Јону; као да смо се венчали за њега. А међутим, неће нико озбиљно, као грађанин ове земље и државе, да размисли, какав је, мајку му, тај Јона. А може се рећи, да тај Јона не ваља. Ево за ово неколико година, па шта, мојој се крави пребио рог, изгубило се Трипково теле. Па онда, браћо, све то на страну, "ајде да кажемо, теле се само изгубило, није га баш Јона изгубио. Али, браћо, питам ја вас искрено, метите руку на срце па ми кажите; колико носи чија крава, ар Носи четири оке а могла би осам, је лиг Што не говоритег!...

— Моја носи једанаест — викну Јеврем из гомиле.

— Молим, молим, то је такав сој, то је сасвим друга ствар, али питам ја на пример тебе, брат Јелисија, колико ти носи крава»

= Пет пет ока...

— Дакле, ето, а могла би дванаест. Ја знам ту краву кад је Јелисија купио, била је...

— Молим, молим — испрси се Јосиф шумар —- молим на ствар! Ти си сад, попе, прешао на краве, па онда можеш на млеко, па на сир и такве ствари, дакле на ствар.

— Нека говори! — вичу из гомиле.

— Молим за реч! — виче Драгољуб учитељ.