Pripovetke / Branislav Nušić

- РЕГУЛАЦИЈА, НИВЕЛАЦИЈА, КАНАЛИЗАЦИЈА 151

мотке, развукао кроз целу улицу метарску пантљику и нешто мери. Мери он тако од јутра до мрака, па забоде овде онде неке кочиће и нестане га.

Прође затим три или четири месеца, па онда, једно јутро дође други инжењер, повади оне кочиће забодене овде или онде; мери, мери, мери и забада нове кочиће, на сасвим друга места. Кад прођу и трећа три месеца, дође трећи инжењер, повади ове друге кочиће и побаца их, мери од јутра до мрака и забада нове кочиће на сасвим нова места.

Тада већ падне снег и неколико месеца не појављују се инжењери. А кад гране пролеће, нема више ни оних кочића, али се зато једног јутра појаве људи са неким колицима и почну да наносе земљу. Носе они тако земљу, носе, носе и насипају улицу. Прво, као оно први снег, заспу тротоаре и олуке; затим опет дође један човек са метарском пантљиком, премери нешто и сутра-дан се појави двогубо више колица, те сад стану насипати улицу као кад снег преко колена падне. Заспу темељ, па онда затворе вам подрумске прозоре, па онда ударе насип све до сокла. Тад дођу калдрмџије и покалдрмишу све то, а ваша кућа, онако красна кућа, постане сад мала, ниска кућица, једва три метра над земљом. Питате за објашњење и каже вам се:

— То је нивелација.

Хукнете, дунете, па се и помирите са судбином. Ударите у оправку, попнете улазак за један метар, издигнете прозоре; отворите нове подрумске прозоре и окрпите кућу, како већ можете, и живите у њој мирно и задовољно пуну годину дана.

А кад та година прође, појаве се опет на раскршћу инжењери. Стоварили неке алате, заболи неке шарене мотке, развукли кроз целу улицу метарску пантљику и нешто мере. Мере тако од јутра до мрака, а заболи овде и онде неке кочиће. После дошли други и повадили те кочиће а заболи нове. И тако изређало их се неколико, и свако од њих један другом вади кочиће а боде све нове. Па кад