Pripovetke / Branislav Nušić

листићи 3

"лепо да теши: „Не брине се, господине, — поче он говорити — и ја сам мислио да ништа неће моћи без мене да буде, ал ево већ сам две године овде у затвору, па баш пре неки дан добијем писмо да. ми је жена родила. Ко ће као Бог; може, може, господине, све и без вас да буде!“ Те речи падоше као блага дажда на моју узрујану душу, ја осетих мир у души и наслоних главу као Хигов Клавдије, а мисли ми почеше да се роје. Навалише одједном уколутане, испреплетане и ја се сетих свију, свију вас који сад ово читате и испуних први лист моје "бележнице.

(Ох, како је то тешко размишљати стешњен измеђ четири уска зида. Некако те притискају, некако ти узе мисли и не дају маха. Тамо, на широкој, пространој пољани, покривеној снегом или цвећем, животом или мртвилом, тамо се твој дух расипа, твоје мисли развејавају као колутови дима који се, дижући се, пењу и губе. Или стреме до далеког хоризонта, прелазећи са предмета на предмет, тако хитро, тако брзо, да ни најновији секундни фотографски апарати не би били кадри да им контуре обележе. Као оно таласићи, кад се крену из оне средине где си ти камичак спустио, па се шире, разлазе и разлазе, док не наиђу на обалу, "ту застану, разбију се и губе се... У природи је та обала најудаљенији хоризонат.

Мој су хоризонат — четири зида!

Јесте ли осећали који пут узак простор за мишљење» Оно човек и у маленој, здравој соби правилно дише, као и у пространој и високој сали, али сетите се како вам изгледа да лакше дише овамо него тамо.

И према томе, ви мислите ја нисам могао ни 9 чему да размишљам> Чини вам се. Има мисли које не захтевају простран хоризонат. Мислио сам о мојој љубави. =

- О љубави можете мислити ма како да је уска соба. Е ЊЕ

Ви који нисте волели, за вас и нема љубави.

1#