Pripovetke / Branislav Nušić

ЛИСТИЋИ 51 Принц ита па пиво нени__--шзашнавиншен Бој

Још знате, има света који доста учтиво грди, чисто ти мило да га слушаш, Назове те на пример „свињом“ или ти опсује макар когау фамилији, па мир, као да није ништа ни било. Али има их да. Бог сачува.

Знам их и по класама: поштари, трговци, професори, учитељи и уопште просветна струка доста учтиво грди, а бакали, чиновници и глумци још с врата стисну песнице.

Ето, такве ствари понекад ме само мало узнемире, али иначе, кажем вам, то је за мене било златно доба, кад сам био администратор новина и писао љубавне песме!

АЕ

„Русија на своме путу к напретку тако корача, да није чудо што је Гогољ узвикнуо: „Куда хиташ тиг!“

Гаљкин у Успенског.

Не сећам се добро, ал ваљда се сећате ви оне приче о безграничној парници која се десила у безграничној Русији.

Дакле, неки руски кнез развенчао се са женом и при подели она је добила натраг мираз и једно мушко дете које тек што се родило, а он је добио кућни намештај. Ал то већ није тако важна

ствар; важније је то, да мајка није тако много ма-

рила за дете па га дала једној дојкињи на старање.

Отац пак, који је волео дете, није могао да га гледа у туђим рукама, те подигне парницу којом је захтевао да се или да њему дете на неговање или да га сама мајка узме, али никако дојкиња да га доји и пази. Та парница, услед упрошћене администрације, која ће се, како чујем, завести и код нас у војсци, поче ревносно да се вуче из суда у суд, из архиве у архиву. Дете расло код дојкиње, пошло и у школу, па у војну академију, пау официре, те миц по миц дође и до генерала. И једног