Pripovetke / Grigorije Božović

КНЕЗ 101

Капетан га у чуду загледа, премери страхобно још једном, па трже из ножница старинску сабљу турску и издиже је у руци, још не градећи замах:

— Мирију и покорност одмах!.. Ово ће сад пресудити !

Швиковић погледа на аге, осмехну се и хтеде нешто рећи, али у том око чардака заграјаше сељани. Из околних кућа и зграда, они се начетише око чардака и коњаника са истуреним кметовима напред. Њих просто гомиле изгураше напред, вичући изједна на њих:

— Што сте сесмрзли као божићни квасац! Нијесмо вас за то бирали, но да изиђете испред народа и дочекате царскога човјека... Зборите, каменици јадни !.. Није кнез Крсто само крив. Како је тог Што тај царски човјек не пита најприје народ како му је и како живиг И може ли да остане жив од зулума и да ли има јаре пред кућом> Да ли има заповијест да вади сабљу и да пријети 2 Царски смо ми, нека зна тај човјек!..

Капетан се окрену и спази како осим кметова сви сељаци имају по пиштољ за појасом, а по неко чак и по два и не би му пријатно, али опет не попусти, но се насуну на кнеза:

А 2

— Хе... доста сам живио и служио цара без паре и аспре, да ме сад његов чиновник сијече сабљом за мојом совром. Да види Бог и цар... Мислим, ефендија, ЈЕ за то немаш заповијед. Но свеједно, од суђена дана нико не побјеже!.. Тек ти се прво лијепо молим дај ми да видим ту сабљу. Никад је у руци имао нијесам. Царскога ти благослова, дај ми је да је виђу каква је! Колико да знаднем од чега ћу погинути... Ћутите, ви доље!..

Капетану лакну. Помисли да је учинио потребан утисак и да се Швиковић уплашио. Сад ће омекшати као памук, те ће се он са славом моћи вратити у Вучитрн. И пружи му сабљу. Кнез је с поштовањем као какву светињу узе и осмотри, окрећући је с једне на другу страну. Исправи се на једно колено и поче