Pripovetke / Grigorije Božović

112 ГР. БОЖОВИЋ

— јесте... правите што сакате, туку ја како Србин ћа умрам...

— А бесилката, бре хајванг! — подвикну ћосави револуционар. — Сакаш 2 Готова је... сега ће видиш и ће умреш како Србин.

Рекавши то он извуче из џепа походни портфељ, ваљда да изврши последњу припрему, као да је она потребна кад се људима одузима живот. Он погледа на све упаоколо.

= Ну2

У том тренутку на улици настаде тутањ и звекет, неко трчање и лупање о врата.

— Полицејските, аскер! — преплашено повика с врата нека жена која једва носаше своје бреме.

Као громом поражени поскакаше с места, зграбише лобању и кости, револвере и портфељ и стругнуше на врата. Сасвим заборавише на Златета, те овај дахну душом и прекрсти се што га добар час спасе јамачне смрти и грдних мука, па пође к вратима да види шта је. Он спази како се револупионари брзо-брзо спуштаху један за другим у бунар, држећи се за одебљи конопац, привезан за точак, помоћу којега се вода вади. Њему би чудно шта ће тамо да раде и како ће се сви сместити. И за дивно чудо, у овај мах, некако изнебуха, он осети да га је мржња напустила, па му се по души расплину нека топла љубав према овим људима које Турци ево хоће да похватају. Значи — озбиљно раде противу њих.

П,

Злате сиђе у двориште, где унезверено и преплашено стајаше бремена домаћица ове стргћаре, која кад га виде сложи руке и поче да га прекљиње да ћути. Но ловци јурнуше унутра са готовим пушкама у рукама. Одмах за првом гом“лом низама појави се омалено обличје знаменитога Енвер-бега Солунскога, који као гладан вук беше зажагрио очима, осећајући добар плен, од којега му из Цариграда може доћи најмање миралајски чин, каошто му је раније дошао мајорски — за гоњење чета и немило-