Pripovetke / Grigorije Božović

БИТОЉСКИ БОГАЉИ 9

Панталоне су обучене наопако, а изнад њих је прљава кошуља, нешто дужа од сака. Руке у зглавцима више надланица као да су пребијене.

Наиђоше две госпе са једним пратиоцем. Спазивши га укочише се, стресоше се и одмах почеше по својим торбицама тражити да му штогод уделе. Но пратилац им даде знак да причекају и приђе ка згурену идиоту.

—- Тасе, пуљи овамо!. — ослови га и такну штапом, — која од овије кокони највише бендисуваш»

Тасе исправи малс искривљену главу, премери даме у колико је то могао, па се окрену сабеседнику и спусти леву руку на колено. Мало је гурну напред, саставивши је у песницу, и поче да таре пал“ цем о врх кажипрста: хоће најпре новце, па да да одговор.

Пролазници замахаше главом од чуђења да и овај идиот, који не може ни речи да извеже, зна да се погађа за услугу која му се тражи: да добије најпре новац, па тек онда да размисли.

Једна му од госпођа удели. Поред тога што га пра-

" тилац понова упита која му се више од њих допада,

он непомично ћуташе. Очевидно чекаше да му и друга удели, па тек онда да срце имадне слободан избор. Јер чим се сви троје кренуше, он учини:

Окретоше се и насмејаше. Он беше опружио једну руку пут госпође која му даде милостињу, нишанећи је право у очи. А кад виде да су га спазили, он се кретенски засмеја, метну руку на десну страну груди, мислећи ваљда да му је тамо срце, избечи очи и замумла:

— Му!

То вам је Тасе Мрсуљче.

Од некуда на раскршће избија Нестор Црни, некадањи велики богаташ са Бајира, који је полудео кад су му разбојници једне ноћи отели огромне новце, и од оца наслеђене и њим самим