Pripovetke / Grigorije Božović

ВАСОВА ЂЕЦА.

За време Брегалничке Битке Велесом заповедаше још неопорављени од пређашњих рана пуковник Ла- | зар Радаковић, строги и храбри официр, којему беше због тога додељено ово место. Знало се да Велес има подоста бугаромана, те се брига о њему морала поверити опробаном ратнику каошто беше овај пуковник. К њему у канцеларију једнога јутра ступи неки богатији Башиноселац, који поред Вардара, с леве стране до самога града, имађаше огромне баште за поврће и бостаниште. Лето беше понело као ретко кад, те кад би се из даљине погледало, рекао би човек да су место лубеница полегала црна и шарена говеда арнаутска. Просто — дивно искушење за уморне ратнике, којима Велес беше главна станица.

— Које доброг — упита заповедник места скрушена Вардарца, опаљена сунцем, поједена бригом и толиким трзавицама, а опет са притајеном снагом упорна роба, жилава као мачка и крепка да поднесе све као каква литица сваљена у Вардар.

— Ће даде Господ, исполајеме на него, господине, ће даде... Му се молиме и на наши првите љуђе, —_ поче сељак вртећи у рукама прљаву шубару, којом је недавно заменио фес. =>

— Ће даде, ће даде2!.. Говори шта је, нисам ја турски бимбаша!...

— Овије Карадачани... овије, како ји викате, Црногорци...

— Што, штог... Црногорциг...