Pripovetke / Grigorije Božović

190 ГР. БОЖОВИЋ

Дивна жена надоји дете, метну га на траву поред себе, покри, и опет погледа на Марка:

— Ти си добар и задужио си ме. Тражи шта хоћеш да ти дам.

— А можеш ли ми дати што ми је од потребе 2

— Могу, Марко сине, могу...

— Нећу много — поче Марко да муца: — дај ми да будем јак, да ме више нико не може бити. А очеву златну столицу одринућу као псеће корито, и поћићу кроз земље и градове да браним све слабе и нејаке каошто сам ја... Дај ми!

Непозната жена нежно га узе на крило и даде му дојку. И сисаше Марко као да му утроба одавно није видела хране. Жена га одби, исправи на крило, пољуби у чело и обазре се преко њега по лазини, док не угледа један камен, пободен у земљу, но велик као омања колиба. Показа му га прстом и заповеди да га диже. Марко без предомишљања скочи и подиже га до колена, па спусти, а жена га опет позва и даде му дојку. Пошто сам испусти дојку, жена му рече да диже камен. Он се исправи, осети како му силна снага бије кроз тело, те му очи засјаше, а здрава румен удари у лице. Радосно доскочи до камена, плаховито га диже до изнад прсију, али га брзо спусти и задовољно хукну, као да хтеде рећи како га камен умало свега не строши. Жена му и по трећи пут даде дојку и нареди да диже камен. Марко га брзо шчепа, издиже и лудо замахну преко себе. Камен паде у језеро уз такав пљесак и пљусак да стада појурише у ковитлац, а чобани помислише да се језерска неман с халама бије.

— Сад сам јак!..

С оваким радосним ускликом затрча се Марко к чудној жени, па је стаде грлити и љубити каошто здраво дете грли своју мајку. Кад га жена матерински поглади по глави, он застаде и поче разгледати своје груди и удове. У том тренутку одећа на њем поче пуцати, те спази како му се мишићи на удовима надимају и расту, а груди шире и он постаје све крупнији и снажнији. С дубоким поштовањем за-