Pripovetke / Grigorije Božović

УКЛЕТВА 67

— Боље -да си ме упитао зашто сам постао ловац, кад је та ствар само за узалудне људе, а не за нас сиротињу и голотињу. Но свеједно. Здрав си и слушај!..

...Била му је двадесетпета кад га је ујак позвао сину у деверство. Отишао је у Бабудовицу добро опремљен из своје куће: са два коња и под добрим оружјем. Био је момак на гласу. Девојке и снаше трчале су око њега као овце на солило. Отац га отпратио до помола и рекао савет: тешко је а образито деверство у Колашину, па нека му не окаља образ. Ујаку иде у сватове, нека пије пиво, али нека причува памет: пазећи невесту, младу својега ујаковића, нека запази да се штогод безредно не учини на свадби. Јер су тешке свадбе колашинске. Навали у кућу бели свет, старији ударе у ракију, а млађи у песму и коло. Село и ноћ. Простор и тмина све да сакрије. Сакупљена женскадија са свих страна претопи се у једну чудну заједницу, која се без пића опије, помами и хоће да прекорачи преко свих заповести и да слепо дадне на вољу врелој крви и се"љачкој непосредној простоти. Жена је као сами ђаво. Кад се помами, скине ђем са зуба, ослободи се и почне да заповеда и вршља као господар. Тада њеном прохтеву нема уставе, нема снебивљивости. Свадбе су часови њене пуне слободе, изазивачке помаме дотле срамежљиве крви, па се тада баца свом снагом у вртлог вриска, стезања руку и свега што на разоглављеној ноћи и згодном месту између котара и шумарака може бити. У тим тренуцима девери су у најопаснијем положају. Док су други свати међу људима где се женскиње опет помало снебива, девер је непрестано око невесте: она је по обичају врло стидљива, те ништа не гледа, а око ње су само зреле девојке и скорашње снаше — огањ прави, да брзо запали и покисло грање, некмоли сухи барут. Шта ћеш, деси се нежељено, па сутра кроз окб прича и срамота. Нека му се син причува од тога...

Сретно су довели невесту у Бабудовицу. Другога вечера био је поклон, кад суседство и родбина до-

АЕ