Pripovetke / Grigorije Božović

70 ГР, БОЖОВИЋ

беницу и довео медовинара да мало грло окваси. Примила је дар, наслонила лице на лубеницу и почела да јекће камен да растопи. Па га погледала:

— Доцкан, соколе, доцкан!..

Њему се фдочело стезати грло, мрежити испред очију. Неописано сажаљење га је ошинуло по срцу и да не би заплакао, скочио је као помаман и вратио се у село. Неколико дана није могао да се смири, јер је јасно видео да је он кривац њеној бољци. Али га је једнога празника нашла нека стара Калудранка и предала му поруку да дође у Калудру и види се са Богданом која је изједна болесна. Он се прикрао кроз шуму и нашао је у хладу иза куће само са неком малом девојчицом колико да јој дода воде. Једва је могла сести на простирачу, али је опет била стојнички обучена, лепо зачешљана и чак са кадивицом иза уха. Стао је одмах тешити и уверавати да ће оздравити. А после — он ће јој послати просце, шапнуо јој готово грцајући.

— Тако ти вјере 2

— Тако ми младости!

— И ако останем сува и нелијепа 2

— Мени ћеш бити најљепша!

Испод узглавља је извадила чарапе и даровала га, па га замолила да јој чешће долази. Био је усрдан. Пре петлова би узимао пушку и кера, и да свет не би што рђаво мислио, стизао би у Ровца у зору и ловио до подне, да би јој потом могао прићи као обичан намерник. У први мах се нешто поправила, да би већ почетком јесени коначно занемогла. Тада му је рекла:

= Видиш ли да је доцкан >

=— Не, Богдана, по Богу !

— јесте, доцкан је, ако ти очи помажу... А да што си мислиог Бијесна Калудранка напила се зар ракије, па шћела једну ноћ да проведе с добријем момком!..

= Ћути, Богдана!

— Не, не могу, чекај мало... Јесте, тако си онда мислио. Успалила се само планинка као све обијесне