Pripovetke / Grigorije Božović

84 ГР. БОЖОВИЋ

Пера Симић се после ових речи као трже и нагну мало унапред, осетивши свом снагом колико желе да га најпре унизе. Зуби му шкргутнуше, а очи севнуше као некад кад није био у овако униженом положају. Његова се глава подбочи, а врат поче да се страхотно из рамена помаља. По њему бујно као бичеви отскочише жиле и напунише се крвљу. Потмуло рикну као рањени зубар, па изненадним замахом десне руке, а преко Бугарчета, он љосну чекићем по ћулаву онога што хоћаше најжешће да га осрамоти, те се Потурица заведе и испусти пушку из руку. Симић учини корак напред, не даде му да падне, но га обема рукама шчепа за гушу, подиже од земље као перушку, избезумљено стегну, док се заједно са њим не стропошта мртав преко мучњака. Три крвава млаза шикнуше из њега по брашну које му се мало пре чинило да је одвише крупно. Кад једва одвојише од њега мртвога друга, Емин Бугарче се измаче и готово са страхом узвикну:

— Гља свиње влашке коликав је!..