Pripovetke / Grigorije Božović

СУЂЕНОГА ТРЕНУТКА 88

—_А јеси ли ту, бре влашка свињог — јетко изусти Емин Бугарче.

Жива реч, иако грозна, као да га мало разведри, те без мржње опет погледа на своје суседе.

— Збори, бре Влашче, е те убисмо сагенацке! — опет вођ. |

Али као да је неком другом набрецнуо: Пера Симић се немарно окрену к мучњаку и снажно удари чекићем по камену, да му ситнеж прсну по лицу. Онда се мало нагну. преко мучњака и стаде ситно куцкати као да не сме да се подигне од бича тамничкога надзорника. Потурица му с омаловажењем опипа грлићем слабину: =

— Гља свиње једне!.. Обрни се овамо да видиш кад те утепамо!.. А! уплашија се, жена влашка, крајан му зуб!.. Викај Србију да ти сагена помогне!.. Да видиш, бре, што је турска пушка!..

Не мењајући става, Симић грубо опсова потуричину пушку, па опет продужи куцкање по камену као да ништа било није. Е

— А, свињо! — дрекну Емин и крвнички га удари грлићем. По свој прилици то га заболе, те се брзо окрену, испрси према њима, раздрљи копоран и ослони левом руком о мучњак. Нимало збуњен и ненаљућен, он тихо изусти:

— Никад ближи нећу бити: удрите ако сте Турци и јунаци и не мучите ме!.. -

— Ха, свињо!..

— Не псуј ме, бре Бугарче, барем ни једнога Торбеша несам никад утепаја! Удрите!..

— Чекај мало, да видимо да ли ти је много тврда та свињска кожа... Да видимо колико си мушко најпре...

— Море ово и неје Пера, но неко други; бија је он некад — удрите тако ви вере!..

— А ће се потурчиш, па да те оставимо 2 — заједљиво му добаци опет Бугарче. |

— Не, не, тако ми Бога, — окрену се други иза овога: — што ће ни така свиња 2.. Какав Гурчин од њега!.. Но овако да се погодимо : нека се Пера сутрана подне попење на ораховачку цркву и баци сње крст!