Pripovetke / Ivo Andrić

МУСТАФА МАЏАР 69

наједном с праском оборише, рпа се заљуља и попада, а Мустађа им се истрже, размахну сабљом и стаде да трчи низ стрму махалу. Сва гомила за њим,

"_Бјежао је, ништа не видећи пред собом, ћелав, го до паса и рутав. Свјетина је алакала за њим:

— Држи га, махнит је!

— Уби чојка!

— Рсуз!

— Фатај, не дај!

Неки пролазници узалуд покушаше да га ухвате. Обори заптију који му се испријечио. Многи нису ни знали зашто га гсне, али руља за њим је расла. Из капија су излијетали све нови и придруживали им се. Са ћепенака су их дућанџије храбрили и бацали се на њега нанулама и кантарским јајима. Уплашени пси су бјежали упоредо с њим. Кокоши су прхеле и крештале. Сви се прозори окитише главама.

Гоњену и ударану са свих страна, још једном му се у угашеној свијести мало разгали: Свијет је препун гада. Одасвуд!

Мако сасвим изван себе, он није подлијегао ударцима и трчао је много брже од свих њих. Већ се примицао зеленом гробљу на Чекрклинци, кад из једне ковачнице изиђе Циганин, и видећи да гоне полунага човјека, баци се на њега комадом стара гвожђа, погоди га у сљепочицу и обори на мјесту.

Крупна звијезда прелеће преко мрачна и уска неба, а за њом се осуше ситније. У час згасну н посљедња. Мрак и тврдо. Тврдо. То је било посљедње што је осјетио. Прогонитељи су пристизали.