Pripovetke / Ivo Andrić

РВАВСКИ БРЕГОВИ = 89

наједном све напустише и уз шкрипу и топот одступише пут Сарајева. А кроз исту ону просјелину у којој се пред четрдесет година заглибио усташки топ на бијегу, уђоше наши. Били су у плавим француским униформама, мртви од умора и несна. | |

Након првог тајца и невјерице настаде у вароши и по селима весеље. Пило се, пјевало и плакало. Али је у свему било одвише сјећања на мртве и отсутне. А кротки побједници се разиђоше по кућама; сједе крај огњишта и одвиклим покретима милују дјецу или хране кокоши. Понеки стоје дуго на крњем мосту, посматрају зелену, брзу ријеку и све запиткују је ли баш то та Дрина. још један мјесец пролазаше војска и комора а онда и тог нестаде.

У вароши је само мален одред војске. Про-

мет је незнатан и живот једноличан. Само су куће још увијек ишаране и оспичаве од пушкарања и камени мост преломљен круто по средини. Али на бреговима је све ишчезло.

И вјетрови и кише и лед и жега и гром и све безбројне силе у земљи и нагони у људима, удружени, брзо и без прекида раде да поврате брегове у њихов некадањи мир и једноставност. Као по плану и нутарњем дубљем закону, све тежи да се поврати у првашњи облик. Брегови збацују са себе све као мрску хаљину. ;

Давно је обрасла крчевина око тунела. На Голешу и Маљевнику труну земунице и осипају се и слијежу ровови, а све прераста травом и грмљем које јача сваког прољећа, На Банпољу разорена тврђавица и иницијали царева имена, а на Биковцу изђикале ограде од живице, изблиједио и затравио тенис, посрнули црножути диреци на капијама с препуклим натписима: ХлуШвтеп Етсапо мегројеп. Прокисавају и труну бараке широм растворених врата и поразбијаних прозора. Пилана. је изгорела.