Pripovetke / Veljko Petrović

| МУЖЈАК 111

у новије одело и да му силом веже кравату. Али чим су стигли кући, Марко је навукао ловачко одело, закопчано до грла дугметима од срнећих рогова, кожне камашне или чизме, и натукао на очи мали зелени шешир са китом од дивокозине браде позади. И пустио је браду и још више сузио свој мршави речник примивши сељачки, развучени нагласак. Свраћао је к њој само у одређено доба да одахне, иначе је јурио на колима пацијентима, а по подне пошто није ординирао у стану, са чахире на сасаш, из штала на чардаке и на таван, непрестано се погађајућн и свађајући с одаџијама, радницима и мајсторима. Он је свуда био присутан, све загледао и све опипао. Сваку опеку при зидању, сваку мотику . и сваки ударац при окопавању. Сваку косу је сам ударио о камен и приносио јој звук ушима. Половину ноћи провео је на железници, путујући послом увек ноћу, да би уштедео времена. Будио се кад је хтео, без будилника. Толико пута, изненада, у по ноћи, скакао је из постеље, да оде на салаш, где треба да се отели пунокрвна швајцарка. Спавао је уопште врло мало, али је зато јео много, не бирајући, и био је здрав и преплануо. Спекулисао је, куповао је, журио на сваку важнију лицитацију, ако и не купи, а оно макар да прими извесну суму ради одступања, препродавао је, парцелисао, дизао јевтине зајмове, па их издавао на вишу камату. Увек је био. бодар и спреман на добит и на плен, као јагуар. Имао је њух да намирише новац испод сто слојева, и да осети „болестан“ посао, те да га се брзо курталише и да га на другог натовари. Са слугама је био строг, немилосрдан у томе да извуче из њих сву радну снагу, али их никад није закидао, и умео је давати помоћи пострадалима без хвалисања. Сељаци су га се зато бојали, али су му били верни и одани. Иванка га је посматрала са страхом, мржњом и с респектом као неку зверку, али није смела, није могла да му се противи, нити да се меша у његов живот. Она је гутала своју жуч кад би Марко увео прљаве сељаке с блатним опанцима у њен салон, да