Pripovjesti : crnogorske i primorske

СКОЧИДЈЕВОЈКА _ 69 доба у рати с Угрима, који га принуде да прибјегне на оток Крк, старинско проњарство његове куће (1260) откле, преварен и одмамљен од Млечића, дође код њих да тражи заштите против Угрима, а они га заточе у њемачкој земљи и прогласе да је сам утекао.

Кад се престави год. 1503 деспот Јован Бранковић деспотица Јелена прибјегне к своме брату Марку у Вилагош, па на братин свјет позове кнеза Стевана Штиљановића да дође бранити Сријем од Турака.

Штиљановић се прогласи српскијем десп том год. 1504, у још доста јако доба свога живота. Под његовијем деспоством нијесу Турци ни педаљ Сријема освојили. 2

Сестрић му Стеван Калођурђевић проведе цијелу годину под Кројом у Арбанији, коју су Турци великом војском опсједали. На 15. липња 1478 град се преда уговором да се млетачкој војсци поштеде животи и имовина, но Турци повежу и до једнога Млечића посијеку. Иза Кроје дође ред на Скадар. Исти султан Мехмет својом је главом предводио војску. Војвода Антун Лоредан предаде заповијед града некому Да Лецу слабу и невјешту војнику. Турци опсједну град и на свјет Стеванов поставе двије велике галије да бране лађама Иванбеговијема извоз низ језеро. Десет хиљада камиља дожену турску ратну справу. На свијем брјеговима око Скадра вили се турски баријаци, а растрти чадори из далека се бијељаху као да је снијег пао. Један млетачки бјегунац слијевао је под градом топове са зрнима од дванаест стотина литара. Ови, због своје стравичне величине и теготе, споро су палили, јер их је било трудно набијати, али неоцијењене штете починише граду. Двадест другог српња нареди султан јуриш. У граду зазвоне звона и свако полети на разорене зидине да погине. Најпрви Стеван засади турски баријак на бедему, но Арбанаси и Хрвати крвавијем опором узбију Турке до логора. Сутрадан јурише Турци јачом силом, но нестрпљиви Мехмет нареди да се обрате сви једанаест топова против великијех врата града и да се сви одједном испале. Већ су Турци били ушли у гради клали се с кршћанима