Pripovjesti : crnogorske i primorske

68 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

ла, пође самтрећи лађом под рт, и ту је нађе смождену и охлађену. Набрбље јој у пасу прстен, мараму, и оне пет дуката што јој их је предао у Зупцима. Окупи оне слеђене остатке, начини гроб и закопа их плачем и молитвом.

Тако је нестала ова несретњица, која није имала добра дневи од порода до покрова.

МТ. СКЕНДЕР ПАША.

Од Херцега Шћепана остану два сина, Владислав и Влатко, шуреви Иванбегови, који су се лавски 60орили да не пуште турску силу да провали низ Босну у Херцеговину. У овијем крвавијем борбама одликује се Стеван Штиљановић, и на боју године 1481 рани се бранећи Јајце, откуд два пут одбије и потуче турску војску.

У то доба, осим данашње Херцеговине, господарили су браћа Владислав и Влатко Новоме и Рисну у Боци.

Владиславова домаћица била је кћер Ђурђа Бранковића, сина деспота Стевана слијепога и жене му Анђелије, познате у народу под именом мајке Анђелије. Расла је код сестре друга Ђурђева кћер Јелена, која прибјегне к сваку и сестри, пошто јој се отац Ђурађ покалуђери и постане владиком Максимом, упустивши деспоство брату Јовану Бранковићу и жени му је-. лени, кћери Стевана Јакшића кнеза вилагошког. Штиљановић се уљуби и ожени с том дјевојком, која га је рањена његовала и тако постане пашанцем херцега Владислава.

Њешто брацка неслога међу ладиславом и Влатком (стара немоћ од које и данас болујемо), њешто неизвидане ране Штиљановића учине да Турци поробе сву Херцеговину до крај мора (1483). Онда Штиљановић предигне са женом Јеленом код бана хрвацкога Ивана Франђипана, који се био у то вријеме оженио с кћерцом Јована Бранковића, првом братучедом Јелене Штиљановићеве. Франђипан налазио се у то