Pripovjesti : crnogorske i primorske

~

Ле АЕ „ле“ 5е

98 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

по прах у приморје, али се приморац сваки препаои скаменио осим једног срдара рисанског Петра Ћеловића, који им изручи три мазге, и то плати главом, јер га Млечићи отрују крадимице у ракији.

Тек отвори вријеме а гора се лишћем обуче, свали се војска преко Кома и Васојевића пак обухвати Пипере, Куче и Бјелопавлиће, све до обале ријеке Мораче. Ту је војску предводио Караман паша дукађински. У исто вријеме дође возом уз језеро Махмут паша скадарски пак се утабори на Виру да преплови Црмницу. Трећа војска под управом Осман паше, везира босанскога, слеже се од нишицке Жупе до Грахова. Сва је ова војска бројила сто хиљада момака по казивању истијех Турака. Румели вализ из Битоља дође да је заповиједа и сједијаше у Спужу при Морачи.

Млечићи су дуго рамњали, каода ће их сном проћи. Најпослије не мога им бити од страха турскога да не окупе неколико војске; пак се утабореу буљанскоме пољу на Царинама. Одатле почну сипати мито, да добаве жива Шћепана или барем патриару који је сједио у Грађанима у Црмници. Проспу новца доста а тијем двјема не нахуде.

Влада млетачка није хтјела пропустити ову згоду да не педешше неколико својих људи из три опћине, а то обичном пријеваром и вјероломством.

Није могло бити народа на свијету тврђега у заданој вјери што српскога. Кад изгуби своју неодвисност и спусти се у хајдучке борбе за слободу, није никад ни Турчину превјерио задану ријеч. Ако је ова поштена и јуначка врлина на многијем мјестима гдје Срби живе данас смалаксала, то се приписује срамотноме примјеру онијех који су ш њима химбено "владали.

Генерал Иван устиниан, који сједијаше на галији под Будвом, посла кнеза Марка Љубановића из Грбља и генерала Рада Краповића из Махина, да помоле главаре од три опћине да: дођу на станак, и да им даду божју вјеру да им бити неће ништа животима. Ова двојица углаве станак на пелин-