Pripovjesti : crnogorske i primorske

48 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

учини уговор на овому истому мјесту с вашијем поклисаром Иваном Боланом (6 рујна 1456). Сад ви мени сваки дан крњите границу и мамите моје људе да ми се одмећу“.

Бембо стаде обећавати масне на празне, и обрече дати Иванбегу оружија и новца ако му помогне. Иван се дуже отимао док се Стеван откри и рече: „И мој ће ујак доћи с Паштровићима да одбије са Скадра Турке, наше ће се војске смијешати и видати косовске ране“

Ту углаве борбу док један тече, а уроче дан кад ће Иванбег поћи по ратне справе да их пренесе с Бојане на Вир. Иван угости млетачке људе и справи их веселе.

У повратку припита Бембо Стевана: мисли ли збиља да ће му доћи ујак с приморцима дужду на помоћ 2

„Би чисто“, рече Стеван „да мене види, који сам му мио каода ме је родио“

„Ја бих те пустио“, поврати Бембо „но ако ти омаче јаћу изгубит госпоство и хљеб, а могло би бит и главу“.

„Ево ти по сто пута непреломне божје вјере да ћу прексутра вече бити на Бојани и донијети ујчев глас“ викне Стеван оставив весло. „Него ме искрцај овђе под Сеоца, да ти доведем хиљаду момака, што ће сваки прегнути да мре, каода ће се посветити“

Бембо нареди восцима да се крају примакну к десној обали, и да завезу струји у покос. Ту искрцају Стевана пошто га Бембо дарује су два дуката и опомене о заданој вјери.

Двије су постопице уз рудине «еоцке, једна води к западу у Шестане, а друга на завоје и окуке пут Паштровића. Ту се Стеван нађе на муци, хоће ли прије к тазбини или к родбини» Висила вага равно. Но кад му на ум пане задана вјера придаде ногама пут Паштровића. Сунце у море а он на кутњи праг. Не питај, ако си рађао, каквијем га весељем дочекаше оно двоје старости. Грле, љубе, припитују: кудг каког заштог докле2 Но Стеван прекине су двије