Pripovjesti : crnogorske i primorske

СКОЧИДЈЕВОЈКА 49

ријечи, пак уморан легне и заспи. Пошто се сутрадан одмори и руча, и пошто обесели родитеље да ће се брзо повратити кући, честит и пун славе, прими благослов

и продуљи пут. У само подне дође у ујчевину. Кад“

га кнез виђе помисли од прве да је бјегунац, па му се горе препаде: „Нијесам млетачки бјегунац“ рече Стеван љубећи ујаку десну руку, „но умолник на кнеза паштровскога да купи војску и да хита на Скадар“. Ту ти сједне и приповиједа ујаку све редом.

Кнез се снеби. Иза подужег мучања прекинута честим уздисајима, шетајући наглим корацима, поче да говори: „Ти си јошт дијете, не познаваш млетачку ћуд. И кад бих ја дигао на душу народ, који се још није окријепио иза тешке гладиње, и кад бих оставио себе, тебе и јошт петстотина глава под Скадром, мислиш ли ти да би нам Млечићи били харни2 да би им ми омилили 2 Вараш се љуто! Док ослободе и награде, чувај се да те усред побједе за леђима не стуку! Кад би само за нас два мислили, ми би морали с ове стопе селити, јер та бој, добили не добили, притећи ће Српству окове. Но кад помислим да ако пане Скадар, ево Турци прије године у Котор, боље јуначки гинути преко границе, него дома гледати гђе Турци млате топузом ту сиротињу, и гђе ове задужбине у мунаре претварају. Јер чуј, ако Млечић сад изгуби Скадар, а Иванбег Зету, неће вити баријака крилатијем лавом с ову страну Неретве за овијех људи, ни остати крста од три прста у овијем крајевима. Но кад си дао вјеру не погази је. Хајде с богом, била ти честита добра срећа, ево и мене с Паштровићим на Скадар, ако већ неће ниједан своје куће виђети. Бог зна нас два се већ виђати, како ли! Каква нас гођ судбина чека при растанку, држи овај мач вуковац, паши га и пази ко га је пасао. Доста се крви напојио, али срамоте није никад дома донио! За крст часни, под којом гођ заставом војевао, чека те дуготрајна слава. Све јуначтво Краљевића Марка не може му пред свијетом опрати љагу, што је био турска придворица“.

Стеван поспи два сата, па вечера и настави пут.

4