Privredne zgrade : ručna knjiga za privrednike i tehničare : sa 500 slika u tekstu

Т

силави у стају за стоку и подрум. На десној страни кујне налази се амбар и сенара, која се до испод самог крова пуни. Испред куће направљен је балкон, на који се пење слободним степеницама; они често заузму цело лице зграде. Тавањаче стрче преко обимног зида ва толико, да је цео балкон кровом покривен. Овај велики испуст потребан је због тога, што се око целе куће слажу дрва за зиму. У пределима где се кукуруз сеје и где успева, веша се корење за стреје од крова, да би се кукуруз што боље осушио.

У Немачкој се у главном разликују три разна строја сеоских пољопривредних дворишта и то: у доњој Немачкој одомаћила се саксонска кућа, у Швајцарској, Тиролу, баварским планинама и Шварцвалду одомаћила се шватска и швајцарска кућа, а У средњој Немачкој франачка сељачка кућа.

Опажа се да што год је пољопривреда у неком пределу напреднија, у толико вемљорадник све више и више избегава да са својом стоком станује под истим кровом и све више тежи да му је стан одвојен од осталих пољопривредних зграда. Због тога раздвајања постало је сеоско двориште. |

Поред онога што смо раније напоменули, треба пазити при распореду зграда у дворишту, да се стаје ва стоку подижу на северпој страни дворишта, амбари источно, наслони за кола, стаје за угојену стоку и млекари јужно, зграда за становање западно, а ђубришта у средини дворишта. Али при овом распореду треба имати у виду и друге околности као: облик и величину дворишта које се има, положај дворишта наспрам улице и т. д., али тада неће бити могуће у свакој прилици задовољити све горње напомене.

6. Дворишта за већа пољска имања.

Скице од 3—11, које представљају распоред зграда на каквом већем пољопривредном дворишту, дају нам довољно примера како треба распоредити поједине зграде ва веће и мање пољско имање,

Сл. 3 представља мање пољопривредно двориште с распоредом зграда на њему. Код овога распореда, у место једног већег ђубришта, има два мања, која су ближе стајама ва стоку, како би пренос ђубрета из ових био лакши. Тако исто и наслон и пећ за пециво хлеба могу бити ближе уз зграду ва становање, као што то покавује распоред зграда у сл. 4.

Сл. 5 даје нам распоред зграда у дворишту једног имање у Лужици, где су све зграде зидане. Сл. 6 представља двориште чији се један део може употребити за пашу оваца. Сл. 7 показује распоред зграда једног имања у Франкфурту на Мајни. Ово је двориште доста мало и због рђаве промаје увек влажно, стога се морало калдрмисати. Сл. 8 представља двориште једног имања чија целокупна површина износи 310,39 ћа; у сл. 9. представљено двориште служи за имање чија је целокупна површина 102,20 ћа. Сл. 10 показује