Privredne zgrade : ručna knjiga za privrednike i tehničare : sa 500 slika u tekstu

16

те да на тај начин предњачи пољопривредницима, ипак зато не треба ово тврђење бевусловно усвојити.

Утврђено је да пољопривредне зграде треба сматрати као средство помоћу кога се може до циља доћи, јер није увек пробитачно подизати зидане зграде, већ је у многим случајевима боље изабрати начин грађења пољопривредних зграда, и ако ове не могу тако дуго да трају као видане. Тако н. пр. плетаде (чатма) с лепом од иловаче, или бондрук чија су платна ивидана ћерпичем и т. д., имају ту добру страну што не изискују никакву велику вештину ва своју ивраду, а међутим доказано је да такве зграде сразмерно доста дуго трају. Зграде од набоја, т.ј. од смесе ив иловаче и сечке од сламе, лана ипи конопље, имају ту добру страну што се за кратко време могу добити суви простори. Отворе на згради, као што су врата и прозори, треба у томе случају озидати циглом, а у извесним случајевима препоручује се облагање обимних зидова добро печеном опеком.

У опште житнице, наслоне за равне пољопривредне алате и наслоне за кола треба правити у виду плетара, а куће ва становање и сточне стаје могу се правити од бондрука чија су платна овидана Берпичем, а још боље опеком. Искуством је доказано да раденици радије станују у старим, често оскудним зградама од набоја, него у новим, много бољим, тврдо овиданим зградама од опека. Што се тиче васвођавања стаја за стоку, не могу се увек увидети добре стране овога строја, како у техничком тако и у пољопривредном погледу, јер већи издаци ва исте не стоје у правом односу с поменутом добити. Таванице од греда са премавом од иловаче трају сразмерно доста дуго, доста су сигурне од ватре и дају довољан заклон против продирања испарења из стаја.

У брауншвајском пољопривредном друштву држао је говор грађевински саветник Фр. Лили о пољопривредном грађевинарству и том је приликом претресао питање: да ли је прајски министар имао право, кад је својим расписом укинуо ранију наредбу која препоручује искључиво подивање тврдо овиданих зграда, и наредио да се вграде подижу од слабог материјала.

Својим техничким и финансијским испитивањима дошао је грађевински саветник до вакључка, да у оним местима где се пшеница врше или млати машином, а не људском или сточном снагом, не тре" ба подизати ва ово велике зграде, јер се то сада врши на слободном пољу или испод отворених наслона. Ове су зграде потребне онде где таквих машина нема, или, кад се млаћење врши руком, да би се добила дугачка слама, као м за млаћење варива. За грађење таквих зграда на пољопривредном дворишту треба увек изабрати ва дотично место најјевтинији начин грађења и такав строј који нема високе кровове, јер су они непрактични за слагање снопова. Много је боље правити високе обимне видове а низак кров. Скупе, ови-

дане, зграде за овај циљ могу се само онда оправдати, кад је потребна велика сигурност од ватре.