Problem smrtne kazne

Питање, има ли држава право на казну смрти над својим поданицима, старо је исто толико колико су старе и државе. Постоји, дакле, још од постанка првих државних организадија. Још Платона, пре двадесет и три столећа, занимало је ово питање, и он га је, са своје стране, решио у корист државе. Ми смо, раније већ, у главноме прегледали мишљења изнета у теорији о овом питању. Са своје стране ми не можемо да примимо теорију уговора, изнету од браниоца, по којој држава нема права на живот својих поданика, зато што ови, закључујући са њом уговор, нису јој уступили и право на своје животе. Ту теорију, теорију друштвеног уговора (contrat social) ми не можемо да примимо зато, што она за свој основ има једно ненаучно и произвољно схватање. Стварање државних организација није никако могло да има за свој о;нов какав уговор. По среди је могло да буде само: или насилно покоравање слабијих од стране јачих путем принудне организације власти, или се организована заједница, држава, појавила спонтано, сама од себе, као нужна- последица општег социалног развитка. Према томе и закључак противника смртне казне конструисан на оваквој основи произвољан је и неозбиљан.