Problem smrtne kazne

34

Па онда само извршење. Зар то није за све оне који по дужности морају да извршују ову казну, зар то није једно зло за њих саме. Најзад добровољних извршилаца смртне казне данас више нема или их врло ретко има. 18 А они који изричу срмтну казну, хладно и за зеленим столом, ти никада не бл пристали да сами изврше ту осуду. 19 И зато Дикпетјо са разлогом каже. Ви тврдите да је закон који осуђује на смрт правичан, одвећ потребан, моралан; е па лепо, али ја вас питам, ако ви не-

суд осуди га на вешала. И њега обесе, везавши га конопцгм испод руку, али му уједно нзметну и замку . сжо вр иа али тако озлаш да ra није стезала и била само форме ради. Још потпуно судије нису успеле ни да заврше осуду, кад поред њих протрчи од некуда зец, за којим они сви полете, оставивши друга да виси на дрвету. Зец је заводио судије све даље, конзпац око руку почео је све више да стеже обешеног и он је покушавао да га се оглободи, али се у томе конопац прекине и он упадне у замку која ra удави, ls ) Колико је ово тачно не.ка покаже овај податак. Као што је познато, телесна казна шиба укинута је код нас за друге владе кнгза-Милоша, 1859. год., законодавним решењем ВБр. 2012. Поред осталих мотива којима је то решење образложено наводи се и то, да је ову казну више немогуће извршивати, јер власти полициЈске нису у стању да прнкупе људе који би је извршивали. 18 ) У својој исцрпној монографији о овоме питању, Г. Др. Д. Суботић н ;води један занимљив пример из наше скоре прошлости о страшном дејству нзвршења ове казне на самог извршиоца. За време Тополске Буне, између осталих осуђених на смрт, осуђен је и један свештеник. Извршење смртне казне над њим пало је у део-некоме Стеви Никетићу, поручнику из Кнежевца код Враћевшнице, који је, извршујући ову казну, био толико потресен усл;д стрељања овога свештеника, да је у повратку своме, у кући једнога свога пријатеља, причао, да је услед тога потреса већ болестан и да овај догађај не може дуго да преживи. Наскоро после тога он fe оболео душевно и умро.