Problem smrtne kazne

3

нодавства. У толико је борба била утишана. Али убеђене аболиционисте, као и заклети браниоци смртне казне, наставили су и даље борбу која упорно траје и улази и у XX. век, са новим схватањима и новим аргументацијама и једних и других. И тако је питање смртне казне, или боље, питање, треба ли смртну казну и даље задржати или је треба укинути - и данас још увек једно отворено пигање које чека на своје решење. 2 Дело Цезара Бекарија појављује се као прво у историји литературе смртне казне. Кистијаковски му, до душе, оспорава то у толико, што се прогест против неправичности ове казне јавио још много пре њега. а Али је зато ипак тачно да се дело Бекаријево јавља као прво систематисано научно испитивање, које је изазвало специално обрађивање питања о смргној казни, док радови и настојавања свих осталих пре њега, које је занимало чшо питање, представљају лутање, неодређена наговештења, и јављају се као резултати личних импресија, субјек-

2 Разуме се, првенствено у оним земљама чији казнени закони још увек прете смртном казном, а њихов је број, као што ћемо то видети, још увек страховито велики.

3 Разне религиозне секте у Енглеској у XVII. веку Соден, Брисо-де-Варвиљ (писци XVIII. века), Колбер, (Министар франнуског краља Луја XIV-or (друга половина XVII. века), чувени финансијер и државник, предлагао је судовима да кривце у место иа смрт, осуђују на робију иа лађама. То је било у интересу државе, јер је Колбер свим силама радио на ојачању француске флоте), Монтескије и други. 1*