Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

95 само што му коњ, који није тако срчан као што му је вранац бпо, отпоче малаксавати.

У један пут опази пза једног шумарка, који је са стране пустаре лежао п неко сеоце окружавао, опог истог коњашика но на, другом одморном коњу, који је мало пре свог рањеног друга за собом оставио, п ког је Прим гонио. Он пије преда се Енрику носио, дакле пије био Јозеф, по један од његових људи. Али ипак ободе Прим свог коња тако жестоко, да му је одма крв из меканог меса потекла. Убодени коњ као помаман и у неком беснилу јурио је са својим јахачем преко широких равница. Он се тврдо решио, да по што по то уводу стигне, који је од њега прилично далеко био, и на ком се приметити могло, да није баш тако извеџбан јахач.

То је био запста дивљи лов.

Кад Карлов увода опази све ближе свог гонитеља, употреби сву снагу свог коња, јер није ни сумњао да ће животом платити ако га осветом дишући официр ! Марије Кристине стигне. | 8:

Шримов коњ, страшно зе а, отпоче тешко дувати, али бо радошћу спази да се гоњенику све ближе примиче, | они су били усамљени на широкој пустари, која се постепено све на више пружаше. Мртва тишина владаше у свој околини, само што један матори кобац кречаше преко ја= руга високих планина, и што се чују удари копита преко осушеног корова. ;

(С радошћу виде Прим, да је бегунца већ за један пушкомет стигао, тресање при брзом јахању смета нам гађању, и сама Шримова рука, као што ће мо доцније видети, лако може коња у место јахача погодити, а коња, желео је он, да на сваки начин, поштеди.

Увода је употребио све силе, да свом гонитељу умахжне, а Шрим опет осети да му коњ све јаче малаксавати отпоче.

„Дакле ништа, не помаже,“ гунђаше Шрим, „ти се мораш у твоју руку поуздати!“

Он истргне свој, златом украшени двоцевни пиштољ

а