Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

96 из седла, и управи га, увативши осе своме коњу око ) врата, пажљиво на гоњеника.

Шрву цев избаци, која се разлегаше преко широке пустаре издавајући хиљаду разногласних одзива с високих планина и кршовитих стена.

„Увода, све даље погнуто бежећи, дигне за подсмех свој шешир с главе.

„До сто врага,“ викну громовито Шрим, „тај ће ме лупеж изнети на хрђав глас!“ прикупивши сву снагу, опружи по други пут своју руку да и други куршум за њим пошаље.

Опет испали, — но одма виде, како се пушчани дим око њега окружи, и како се увода на свом коњу отпоче љуљати,

„Један пут погрешити сме и најбољи, само не сме се та погрешка два пута догодити!“ промрмља он. Но у тај мах куршум пројури уз њега, ког је бегунац пре, но што му је снага са свим малаксала и као покушај последње одбране избацло! али од један пут његов коњот поче све лакше бежати, он не имаде више снаге да га гони, јер је већ многу крв изгубио, која му једнако уз леђа цураше, иса свим малаксао, најпосле обори главу и падне из седла закачивши ногу за зенгију, — коњ га је тако јошт неколико корачаја, вукао и најпосле стао. —

Шрим се приближи к рањеном, сиђе са свог дркћућег

"и пеном покривеног коља, који ни с места није могао маћи, скине седло и узде и отпоче по други пут коња мењати. Шо том извуче ногу умирућег из зенгије, скине такође седло и узде с коња карловог војника, баци своје седло ни истог, намести му узде и добро прикопча.

Он није умирућег ни погледао, јер, и ако је Прим у свом ратном животу умируће равнодушно гледао, ппак овде то не хте чинити, јер овај призор проузроковаше на њему

неко упечатљење. Кад се већ хтеде у седло попетп, сети се.

од један пут, да би се могао од тог уводе известити на коју се страну Јозеф окренуо; али кад се к умирућем пригне, и да што жели, од њега чује, овај отпоче издисати; но у

! i у

а на