Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog, str. 1042

| | |; | |

1046

„Те не иде даље овако, кажем вам ја, још ћу три дана чекати — онда ме вишв нећете видети !“ рече Кристијан. „Ако и ми с тобом не пребегнемо !“

Дубока ноћ се ширила по путеви гдв су ове три страже биле, које ву овај говор водиле, које, да је претпоста= вљени какав чуо, платили би главом — незадовољство је сваким даном расло, да су ови без стража своје мисли рећи смели. Далеко од њих лежала је варош Батиста. Тишина, је свуда владала —

Мора да је прешла поноћ, кад је Кристијан напрасно ђишио — усправи своју главу, јер је чуо неко шуштање из далека —- Дијас и Фернандо примете то исто.

„Ја би се обесити дао, да је то њихов бич пудао“, рече Кристијан, леже на земљу и мете уво на њу.

„Без сумње, Дијас трчи пуковнику натраг — док смо ми још овде, морамо га слушати — то су нека кола, чује-

те ли лупу 2“

„02 свим јасно !“

Брзо, Дијасу ти мораш пуковника Целабоса довести извести га, да се нека кола приближују.“

уЧадржите их!“ Бикне Дијас, бацивши се на коња и отиде Кристијан и Фернандо наоружају се да пресеку пут колима, и пошто то неможе без силе проћи, извуку своје самокребе из седла и опколе пут.

„У најстрожијем случају ћемо пуцати“ повиче Кристијан загушљивим гласом своме другу „ми управо и не знамо о чему се овде ради! «“

Да је само један од прогнаних Ђенерала, који би преобучен покушао у Мадрит, да иде.р

„Он неће у нами непријатеље наћи!“

»Чујеш ли потковице! кола су јажачима праћена, ал се још незна колико их има. 2

Најпосле угледе велика путничка кола, и за њима неколико јахача —- број ових нису могли знати,

Кристијан и Фернандо чекаху, док нису двадесет ко

анекс