Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog, str. 1055

1059

пешке на сусрет јурила. она је загрли и пољуби — она о-

бети неку милоту, и као да јој Енрика рече:

„Ја сам твоја, _дестра — не сумњај — и ја сам 88 престо рођена |“ ==

Ал на једаред као да Енричиног тела нестаде, = као да јој је само главу држала — сво јој тело задрхће — није смела главу погледати — по том полако погледи у главу, коју је у руци држала — падне на земљу и почне се котрљати глава, и зачује секао нека. грмљавина — на једанпут јој се укаже нека слика и то ужасно гадна, као што

је некад у чаробној соби (антидовој видела. —

Из облака се спусти мноштво јахача и војске — преко — ону јуначку особу познаваше она — Францишко Серано! А овде — Прим, војска њихова здере неки огртач —- Изабела у H стомо себе познаде — Серано узме ње-

ну круну на своје руке — а она се сурва у неку провалу.

Шродере се од страха — и пробуди се.

Дворкиње дојуре, пуне страха.

„Није ништа“ рече краљица — „бан!“ с чела јој капаше хладан зној, а глас јој дрхташе.

Преко свога. обичаја заповеди, како се родило сунце, да је обуку — она је била потресена.

___ Шта јој је предстојало тог дана после ове ноћи! Она неће дуго у неизвесности остати !

На запенушеном коњу донесу јој вест из Сантандре, да су ноћас четири лађе усташке напале на краљевске марине, и да се сав гарнизон усташима предао.

Изабела заповеди, из Бургоса и других близу лежећих вароши пешаке на пристаниште да пошљу, да у сташе суз= бију. За неколико часова донесу јој из Мадрида вест, Изабеда беше као изгубљена.

„Војни министар Конча“ закључи ОСаламансо свој из вештај „шаље ме «о молбом, да ваше величанство одма у Мадрид дође, да не би се све изгубило! Оваки пропуштени час доноби крајну опасност !“

„Ми очекујемо сутра посету Француског величапства“ одговори кралица „није дакле могуће, да у Мадрид идем !“