Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

100

вета, од куда дуваше тихи зефирић као неки чисти и поткрепљавајући ваздух преко збуњеног. Он скине шешир «в главе и увлачаше у себе свеж ваздух, по том узме своју пољску Флашу со добрим и знаменитим вином, да се мало поткрепи. Шта је то тако њему главу забунило, и готово памет одузело Шта је његовом коњу, те му све тело дрк= ти, који клецати отпоче и од једанпут на земљу паде

У том паду свог коња, скочи Алосаго хитро из седла очепа нехотично или по неком чудноватом нагону своје пиштоље и трчаше колико је игде могао, путем к шуми. Као од Фурија гоњен, и као да је неким тешким сном обузет, јуришао је Аловато све даље стазом к пољу, по том GG стропошта и он, бев да је што о себи знао, па земљу. — —

Кад се пробудио, виде се у наручју једног тежака, који му је чело разлађивао и вреле уснице лађаним пићем квасио. |

_„да име божје,“ викну он усправивши се,, шта се то са мном збило“ _

„Ви сте к отровним глибовима Аранде близу дошли племићу гарде краљичине, само још за неколико магновења тамо доле у шуми, и ви бисте били за свагда изгубљени! Богу нек је хвала, који вам је толико снаге дао, те сте довде доћи могли, сад сте избављени!“

„А они врачци, онај погурени старац = —“

„То је дакле пи вас она страшна измишљена нагрда,

преварила, због које је толико људи свој живот жртвова-

лог“ рече тежак прекрстивши се, „опа отровна испарења __п густа магла причињавају такове слике, које људе маме и упропашћују!“

Алосаго превуче руку шреко чела, он је мислио о свом лову од кога је толико издангубпо!

„Кажи ми јошт једно, добри човече и онда ћу ти из свег срца за твоју помоћ благодарити п труд твој за спасење мога живота, наградити! Да ли сп видео јутрос рано каковог јахача да је овуда прошаор“

„JecaM, господине, у пет сахати био сам у пољу та-

| | | ;