Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

104

ударити мора, јер је било крајње време! Снага његовог коња била је са свим изнурена! Алосаго пребаци пушку преко рамена узме пиштоље из седла и скочи с коња, кога пусти. (а пажљивим погледом и брзим кораком следоваше за уводом преко узацке и по где — где месецем осветљене ставе, која се уза црни п неравни каменити зид пружаше, и поред које се, с друге стране дубоки одсек виђаше. Алосаго није мислио да би он на овом опасном месту изгубљен био, кад би увода помоћи нашао! — Ладнокрвно и своје пиштоље спремне држећи хитио је све даље. У један пут пред собом опази бежећег, који се вешто као мачка пењаше m тражаше какови буџак, у који би се прикрити могао. „Један је изгубљен,“ промрмља Алосато, „бн или ја! А ја у напред велим, нек он то буде! Отој,! лупежу!“ викну он громовитим гласом, који се из шупљина стена и дубоког одсека необично одзивао, „Отој, или ћу ти одавде послати толико куршума, да ће те један морати погодити!“ Шозвани, који се у једној пукотини прикрио, одговорио је одма, по што је своју пушку, на свог претећег гонитеља, испалио, — куршум се раздроби с противне стране о бок,

а Алосаго не оклевајући приближавао се предосторожно опа-

сноме лупежу; —- он види смрт пред собом, али га то није ни најмање узнемирило, јер то му није првина, да јој одважно на сусрет иде! Увода дакле треба сад поново своју пу· шку да пуни, а то магновење мора се употребити. Алосаго опази раме свог непријатеља из једног одлома, и за то намисли да га убије, ако не жели да он убијен буде, или бар да га опасно рани и за свагда неспособним учини. — Дакле ступивши ближе, узме га добро на око, и опали — хиљадугласни одвив зачу се у околини. По том зачу неку страховиту псовку, он је дакле зликовца добро погодио, ступи неколико корачаја напред, н већ беше уз њега. „Шредај се, или си с места мртав!“ викну Алосаго, „казуј лупежу, где је ваше легало, и где је Јозеф с украденом девојком и њезиним дететом 2“ · Увода, чије тавно лице неку ванредну јарост и освету покавиваше, стајао је непомичан у узацкој пукотини, —