Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

У. – 105

његове очи севаху необично, — у јарости заборавивши, да му је једна рука одузета, скочи као лав на Алосага; десна га рука послужи, но лева му је висила спремајући се на

страшне болове, — али у тој десној руци опази Алосаго севајући нож. „Охо, лупежу, — зар такој“ викну официр краљичин

и уклони се од ударца, „у пакао с тобом, сазрео си већ за њега!“

( тим речима скочи Алосаго на њега, вешто га шчепа, за руку, у којој се нож блистао, и повуче са собом уз одсек; увода је зубима шкрипао и од бола и јарости чисто изван себе дошао. Овамо, тако: „То је за отров и хитац, лупежу, тако ће са свима бити!“

Оборени, посрћући шчепа се за Алосагов огртач у намери, да победиоца са собом у бездан одвуче, што је за једну длаку само Фалило,'и пријатељ Серанов био би се са својим непријатељем у дубину сурвао. Он хитро здере свој огртач и уводе нестане с кратким јауком испред њега. Алосаго осети како му нека гроза кроз тело прође мислећи на ту опасност коју је за сада сретно избегао.

„Сутра је можда ред на мене,“ рече он озбиљно, „на шта ли морамо свагда да смо спремни!“

Шо том нехотично на истом месту клекне и благодари богу за своје избављење.

Кад се подигао, сети се у један пут на своје другове, који су, може бити у том лову несретнији од њега! Где ће сад да их нађе! Без сумње да је место Сијера де Сејос за састанак уводама опредељено! али је то тако неизвесно, да је Алобаго врло мало наде имао, да ће се са своја оба друга моћи састати. _У близости теснаца било је најбоље да их очекује, и с тога се брзим кораком упути преко узацке стазе, да се тог узвишеног места докопа, од куд би слободан изглед у околини имати могао.

Наскоро је стајао на једном вршку и управио је свој оштри поглед на обе стране којима је Шрим и Серано уводе гонио. Ноћни ветар дуваше на тој узвишници тако хладан, да је Алосаго свој огртач са свим око себе умотати морао.

8