Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

110 :

„То нам онда ништа не помаже Серано,“ рече Аловаго ухвативши га за руку као да се хтеде о њиме за сваки случај опростити, „ми морамо без оклевања натраг преко оне пукотине! Један само сретан скок и ми смо спасени.

„A за једну само длаку краће, и — — =“ умукне.

„Не треба доле гледати ни много предомишљавалти,

млади пријатељу, ми немамо шта за бирање!“ рече Алосаго својим спокојним гласом који је (ерана чисто тронуо.

„Опомените се, да ноћ пролази!“ викну Шрим.

„То дакле нек буде!“ промрмља Серано, и ступивши неколико коражљаја назад, како би бољег маха за скок имао, и у магновењу прелети преко пукотине — у наруча Шримова. |

„Неисказано, за Алосага се баш толико не бринем, он је лакши и окретнији од тебе; Алосаго се залети, ха, како скаче као срндаћ, — богу нек је хвала! — (ад се окрените п погледајте ону страшну пукотину! мени се чисто сва коса, од страха накострешила! За мном дакле сада без оклевања, да вам једно позорије покажем, које са свим друкчије, од ових проклетих одсека изгледа!“

Шрим није имао ни довољног времена да, своје избављене другове загрли, што је он иначе свагда радо чинио, а и они не имадоше времена да му за избављење благодаре. Сад им је било јасно, да би, да су и дуже на тој стази остали, која никаковог другог изласка нема, Јозефу и његовим војницима, у руке пали! Прим никакав бол од јаког јахања и напрезаа, да би што пре до својих пријатеља стигао, не осећаше, он је на свом коњу летео.

(Сваки од ота три пријатеља п верна друга налажаше се спокојан, што своје другове около себе опет види, а то спокојство и безбедност улило им је сада нову, и неку необичну снагу.

За магновење оста за њима она узацка стаза, =— они -

житише, са својим напуњеним пушкама, к подножију поред одсека. — Ни један не говораше; с неким нестрпљењем следоваше бЏерано и Алосаго за Примом који их к селу Сејос

пе еннтани ја