Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

111:

вођаше, и чије се очи одважно светљаху — та ноћ беше за њега нека наслада! |

Мноштво малених колебица, које су пзмеђу великог раставка планине лежале, остану им са стране, а они се упуте, преко једног широког и угаженог пута који их јек висини водио.

„Шре но што се теснацу окренемо,“ рече Шрим громким гласом, „морам вас опоменути, да, с оне стране, и на дољу мотрите, како не би Јозеф какову помоћ противу нас довео; но преко свега пазите да нас не смотре!“

Та три витеза, успузају се, ништ не говорећи, на висину, која између просека Опјера де Сејос и равнице лежаше! Кад је Шрим на вршак тога узвишеног места приспео, даде својим друговима знак, да не иду даље од њега.

Серано п Алосаго погледе преко, они хтедоше од усхићења викнути, да их на то Шрим“не опомену метнувши прет на своја уста.

Са свим у близини на подножију планине између боро-

вих и разгранатих дрва, беху шест шатора разапета, између којих отпоче ситна киша падати. На скоро могаше вребајући и људе распознати, шта више Серано држаше да је и Јозефа познао, који је у некој забуни и послу од једног до другог шатора трчао — у један пут зачују се трубе, као знак на полазак. Карлови војници у својим плавим и до колена дугачким шињелима, који су кајишем опасани били и о ком је кратак ловачки нож висио, построје се у неки војени ред. Та предстража састајаше се из једно педесет људи, које Прим оштрим оком преброја, са два официра, који се по перјаницама на својим ниским клобуцима распознаваху. : Jose& бејаше у свом обичном оделу, преко ког је свој црни огртач пребацио. Он се брдо нешто разговараше са свим официрима који су на коњма, као и он сам, били, док су се међу тим војници за полазак спремали, по том узе Јозеф предводништво.

„Они излазе, да нас похватају, преварени лупежи,“ рече Шрим, „сад бар знам, да нас они оценити знају шта,