Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

>

моћи !« —

112

вредимо, кад се ено цела стража на нас тројицу подигла ! Шазите, господо, чим се овамо к овом одсеку приближе, треба најпре поубијати коње испод официра, и тек онда можемо бити сигурни да не ће никакову помоћ довести

„То са дакле, као што ја видим у намери, да јавни бој с њима отпочнемоФ“ упита Алосато и нехотице погледавши чисто зачуђено у Шрима и Џерана, као да је хтео тиме казати: ми смо тројица противу педесет; „зар ти миелиш да ће ти Јозеф украдену Енрику својевољно повратитиг Или, може бити, ти мислиш, да се ми после овог лова, ништ не свршивши кући вратимо #“ |

„Доне Салустијане Алосаго, капетане гарде краљичине, зар ти још што год размишљавати имаш #“

„Ја размишљавам, да одважност нема свагда среће, Шриме,“ одговори полугласно Алосаго, „и да ће нас исти Јозеф, ако нас у своје шаке дочепа, сутра или још данас одерати дати 2“

„Повратак нам исто тако опасан као и овде отворена

битка! Ми имамо ванредну тачку, пи на сваки начин боље стојимо од оних тамо у мишоловских стена. Пазите, — на нишан, командираше Шрим, „пали!“

Учини се, као да је једна само пушка испалила, али се доле виде, да су та три племића краљичине гарде, добро нишанила, п да су заиста веште нишанџије; Јозефов коњ, као = коњи она два официра усправе се на предње ноге, и стропоштају се, сваки је тако добро у сред чела погодио, као да су у нишан гађали!

Бесна вика и забуна, обвлада, међу Карловим војницима, који у првом магновењу не знадоше, од куда тај изненадни напад долази, али им одма показа Јозеф висину, на којој су она три верна друга стајала пиштоље преда се метнувши, и пушке поново пунећи. —

Шушчани отпоздрави зачују бе, којих куршуми преко њихових глава зазвиждаше, и о стене размрскаше се.

Овакову добру позицију нисам још у мом животу имао, господо,“ рече радосно Шрим гађајући, — за његовим хицем

a