Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

128

Нико није те речи, (еранове разумео, нико није знао какова тајна то чудповато избављеље и ту амајлију обузима, и сам он још не знађаше, каковео ће тешке посљедице ово магновење причинити у будућности ! ;

· Док је дрнац ону тројицу 6 пуном пушком чувао, Прим п Топете беху отишли доле у село, да купе коње за повратак у Мадрид, јер дуже оклевање могло би-их у руке Кабрерове одвести, чија је трупа, као што Топето приповедаше, на подножију пустара за полазак спремна. Нужни осам коња једва беху набављени.

„Mu молимо господу,“ рече Алосаго с неком учтивошћу одјахавши код оне тројице зарсбљеника, и показавши за њих спремне коње, — уда нас изволе пратити и да се од сваког покушаја к беготву уздрже, јер би нас таково, на жалост принудило, да нужне мере предузмемо, које би за обе стране, не баш радосне биле! · Господа ће дакле тако добра бити, да ми са мном рукујући се своју часну реч зададу !“

Оба Карлова официра учине по захтевању, но само је Јозеф оклевао, „Ви заборављате поштовани господине, да сте ви нас приморали за вама ићи! рече он Алосагу, који га презрително погледи, „дакле п неприродно би било, кад не бисмо прву добру прилику за бегество употребили !<

„Док се Алосато к цриду окренуо, чија снажна слика стражарећи у близини стајаше, да му налог изда, да на њих, а особито на Јозефа добро мотри, промрмља он:

„Шта ће им задата реч, бежати не ћемо, него ћемо се осветити и сатрти их !“

<