Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

XIV. УСАМЉЕНА КУЋА,

Био је занста чудновати спровод, који друмом поред зачуђених сељака и варошана, пролажаше.

Шрим и Топете јахаху напред, за њима оба заробљена отицира, а у њиховој средини Јозеф, за овима јахаше црнад, а Серано и Алосаго закључише спровод,

У варош Аранди, у коју су они једва око по ноћи уморни и гладни приспели, зауставе се, не само да се мало поткрепе, и који час одморе, но и да своје коње, који су ба овим малаксалн, промене. Црнац се показао као углед предосторожности, спроћу пријатеља свога господара п особите пажње спроћу оне тројице, њему особито препоручених заробљеника. |

Шре зоре опомене их Шрим па полазак, и ако је он, као и оба његова пријатеља од тешког лова и боја · сад тек умор осећао; природа иште своје! — _ '

„бутра смо у Мадриду, господо!“ рече Шрим и те речи дејствоваше као нека волшебност. Алосаго ђипи с постеље на којој је, као и Серано обучен лежао, како би за сваки случај спремни били, — Топете, који је званичног посла у Мадриду имао, опружио је тек мало своје снажно тело, а Серано мишљаше једнако на Енрику чије ће место једва један пут од Јозефа дознати, — на Енрику и своје дете, од којих је он тако дуго растављен, али по том п на младу краљицу, чија га амајлија од смрти избавила, један остатак размрсканог камена висио је још на малом златном ланцу преко његових прсију, којим је рану кад год је можно било разлађивати морао, да не би запаљење добио.

eee