Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

128

вајући и оштри поглед свуда бацао примети крадљиви поглед крчмарев, чега ради је сад, по што је коње за ступце испред коњушнице привезао, још пажљивије на све мотрио, шта ће се даље збити.

Мали дежмекасти Лопец, врати се с кључеви, и отвори, уза степенице лежећа врата.

Шрим и Серано разгледаше собу а Шопете и Алосаго посматраху пажљиво сав кућни затвор.

„Овде може поднети, провори су високи и утврђени јаким шипкама, постеље и столица има, — ми даклемолимо господу, да овде ућиизволе,“ рече Шрим гласно, „крчмар ће се за вас исто као и са нас о добрим јелом и пићем постарати и послужити вас у свем тако, како се не ћете заиста имати на официре краљичине гарде потужити !“

„А. који се још до данас на официре краљичине гарде и потужити имао, благородна господо“ хваљаше мали крчмар. Ша по што су по том оба заробљена официра Карлове трупе с Јозефом у одају ступила, која их са својим високим н шипкама обложеним прозорима на затвор опомену; окрете се Лопец Џерану :

„Благородна господа могу сад без бриге бити, овде је више пута, по гдекоји проклети увода седео и у пркос свима покушајима ни један није умакао! врата су јака, прозори високи, а зидови дебели! Осим тога у целој кући нема никог обим нас двоје, ја и мој слуга! Моја добра жена умрла је пре три недеље“, рече он с плачућим гласом бришући сузе са својом белом кецељом, „Али ко то опет може знати за што је то добро! Жене су обично у неким извесним приликама баш где не би требало, осетљиве и несносне, сад могу сам за све добар стајати, а и ви сад можете тако мирно спавати, висока господо, као да би овде уз врата спавели!“

(ва три племића гарде краљичине с капетаном Топетом ступе у крчму, оставивши прица у дворишту, и поткрепе се заиста добрим вином малога Лопеца, и добром срне-тином. Ша по што су се племићи уверили, да су и заробљеници добро послужени ступе горњем одељењу, да за њих

сан