Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

129

спремне постеље потраже, а Серано остане испред врата заробљеничких да стражари.

„Црнац нек се за коње побрине, како би могли већ једном у Мадрид стићи, а мене оставите да стражарим, јер само тако могу бити сигуран да ми пи један умаћи не ће,“ рече Францишко, желећи својим пријатељима „добру ноћ,“ Онн то п не узимаху наум, за то их је Лопец, сваког за се, у одаје водцо m раставио их јер ву убеђени били, да је Ceрано будан п да их предосторожно чува. Сваки од племића нађе у својој одајп горећу ватру, која у оџаклији пудкаше јер та ноћ беше доста ладна а ин ладан ветар дуваше, једну удобну постељу, састојећу се из једног ћебета њ неколико дебелих јоргана, п једпу флашу доброг вина, из које се сваки још по мало без икакве сумње шапије, по том се, умором свладани, увију у јоргане п спаваху тако тврдо и добро; као у својим раскошним одајама п постељамау Мадруду.

Серано, који је устумаралом Лопецу заповедио, да фењер у дворишту пепред ходника запали, стајао је близу врата, мач вишаше му о бедрима, а кључ од врата заробљеника држаше у својим рукама. Никакавдремеж не обузе му очи јер је вина врло мало шио, он мишљаше једино о својој Енрици, коју је жељцо видети желео.

„Где си сада — кад ћу те опет наћи, о моја Жнрико,“ шапташе он, — „може бити још ове ноћи!“ Оп. ће Јозефа на то нагонити.

Могло је већ десет часова бити. Густи мрак беше на пољу, а мртва тишина владаше у усамљеној кући. Францишко стајаше увијен у свом огртачу уз зид поред степеница п врата оне одаје, у којој су заробљеници затворени, Који су сигурно већ и поспали. Горећа свећа разбациваше црвенкасту светлост по зидинама, п од дасака оклопљеном поду, а и закључаним вратима. Дебели Лопец беше већ давно, дубоко поклонивши се, у своју одају отишао, која је, као што је Серано приметно, из авлије поред ходника лежала, п која се са одајом затворених сучељаваше. Црнац је извесно већ у коњушници полу отворелој и близу куће лежећој спавао. Фрапцишко дакле беше једини па ногама |

10