Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

"182

менути, које му је иза завесе у дворцу Еспартеровом дала. Марија Кристина преда му при првом састанку и пријему наименовање за Херцега од Валенсије. Али одма и јави министрима своју тврду намеру, да младу краљпцу за пунољетну прогласити даду, и по том да се и она са херцегом Ријасаресом, пегдашњим телесним гардистом Муносом, венча.

То се све последњих дана, збило.

Млада краљица Изабела седела је оног вечера кад су оно племићи њезине гарде у усамљену крчму приспели, уса= мљена у својој одаји, која између писарнице јој и велике дворане лежаше, и у којој су се ађутанти, дворска. господа, и пеколико дворских госпођа на заповести ишчекивајући задржавали. Изабела је волела тај мали и укусно израђени кабинет ког су зидови затворено црвене боје кадифом 06ложени. Никаковог злата никакове раскошности немогаше се у њој наћи, али за то опет лепих. дивана и столица са

вешто изрезаним наслонима, који нас на слатке слове и

мисли примамљују. а

Краљица је своје дворкиње па и саму своју љубимицу Маркизу од Бевиле и дојкињу Мариту отпустила у њихове одаје; Изабела је лежала на једном од тих дивана, упревши своје погледе у слеме које је дивним живописима украшено. Она није о себи мислила, друга слика стајаше пред њезином поводљивом и примамљивом душом и пред њезиним ојајним и плавим очима.

(Слика је та једног одважног и младог племића, која, _њезино, тек развијајуће се срце пара, — слика млада и лепа, витка стаса и висока погледа примамљива, одваж-= на, али при том љупка и озбиљна опкољена сјајношћу и славном будућношћу младића тако, да је Изабела о њој мислила, "само је њу у својим очима видела, и у самом слатком свом сну уплетена у своје умишкљаје, с њом се само забављала.

„У сну најрадије,“ проговори тихо она, „кад све мир= но почива и кад је све заборављено, шта између нас стоји“ — За што неје он Краљев синр За што Францишко Серано,р зар га ја не смем с мојом топлом љубављу узвиситир Да, љубав је то, што за тобом осећам, и то прва