Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

138

и топла љубав, ја је силно тек осећам, онда, кад знам да је одавде далеко у опасности! А. за што ја ту љубав кријем и угушавам, за што да ја њега не узвисим љубављу и звањем над свима, п мојим не напменујеме — За то, што ја порфиру носим, за то што ја ту срећу имадох, те сам изабрана од милијона да Краљица будем“ Жалосна, је то срећа, која нам заповеда да ради круне наше срце про„бодемо!“ : Један час после по-ноћи већ изби. Од један пут се зачу у сали неки говор који до Краљице допираше.

„Не оклевајте' јер ће мој господар и сви остали изгинути“ ==

Те речи које су дркћућим и јасним гласом изговорене,

продру и до Краљице... „Дон: Топете n Дон Џерано су изгубљени, луштај ме Краљици!“ викну опет исти глас мало покварено шпањски.

Изабела се тргно и устане, она је јасно име Серано чула! i

— Шта се то догодило“

У том магновењу приближаваху се к вратима — Изабела гледаше с највећим пестриљењем долазећима на сусрет. На лицу могао се јасно приметити стран Јој је срце осећало. |

Завеса се пажљиво отвори, п на вратима укаже све иза ађутанта снажна ин црна људа.

„Опростите. Краљице! Црнац Капетана Топета доноси тако хитну п, као што он каже, важну и немилу вест, да

се није уздржати могао, да — =“

- „Шустите га ближе,“ рече Изабела, неизвесношћу мучена: „ко вас шаље — ваша вестр, Е

Топетов црнац метнувши руке на прса, клекне пред краљицу, и тако се дубоко. поклони, да је готово с челом о под ударио.

» О, велика Фепдо,“%) смрт ме шаље, која мом говцодару и твојим племићима шрети! рече муцајући и умора од брзог јахања, дркћућим гласом, Дрнац.

7) Владатељко, кралљицо.