Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

142

Кад су у двориште двора улазили, јави ађутант краљици Изабели, да су племићи гарде краљичине после победоносне борбе пеповредими у Мадрид приспели. |

„Теби мајко божија нек је хвала!“ рече млада краљица а по том природа мирним гласом:

„ја сам рада да с витезима говорим, ЧИМ се дакле мало од прашине стресу, јавите им, моју жељу! Ја пемам за доста снаге, да овим витезима такову част укажем, коју ву заслужили!“ 57

Алп у усамљеној крчми на подножију планине, подиже се један од лежећих полако и предосторожно- слушајући, а од бола натуштеним лицем, преко ког се неки болни по ђаволски осмех превуче. Јозеф слушаше, да ли су се они оФицири који га за мртва држаше удалили.

„Ја знам да вам мило беше што сте једног свог пајжешћег непријатеља “смирили лаковерне луде! Љуто сте се преварили, јер Јозеф пма још млого посла па овом свету, а i: moa Jom” времена за умирање! —- Но кад ви мепи кадгод тако шака паднете, знаћу ја запста боље погодити но што ви мене погодисте!“

Топетов мач није прошао, као што оп држаше, Јозефу кров прса, но само кроз раме; но болом обузет од снажпог ударца падне оносвешћен на земљу, он је само осећао ноку _ бољу, — његово тело отпоче дрктати као у некој грозници но рапа није опасна и моћи ће се за неколико недеља п5лечити, Но оба Карлова официра п дебели Лопец лежаху, рукама и ногама опружени н без пкаквог знака живота,

„Шта ме је за вас стало, само кад сам ја моју кожу извукао и живот пз ове клопке избавио — ха, ха, ха, како ће се мој отмени брат зачудпти кад ме од један пут види да сам из мртвих васкрсао! Да, да, Јозефа морају на четворо раскомадати, па и онда не бисте били сигурни да је мртав!“ —