Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

XVI. AHDRICKA HPOMNJBO/IHIA.

Близу „Плаца Педро“, места губилишта мадридског, води једна узацка улица к црпим таласима реке Мансанарес, која је у том предградију шира но на осталим местима Мадрида. Ова узацка улица уз обалу реке није какдрмпсана, нити се пкада осветљава. Кад се њоме мало даље пође, виде се кућице удаљене једна од друге, а са свим при крају види се једна мала и трошна кућица, која је па средини места подигнута но коју високи каменити зид опасује, сијасет буџака у којима се мадридски зликовци и скиктипце преко дан, од мадридске полиције крију, и само ноћу одилазе у варош да своја недела под покривалом мрака, врше.

Тај мртви, блатни и неосветљени узацки пролаз на реци Мансанарес, зове се „Шрадо Фермудес“ а то је име добио из подсмеха, према оном простору „радо“ којп се у средини престонице налази.

Та необична улпца названа Прадо Фермудес, пма свом пмену захвалити с тога, што се на крају њену палази од памтивека кућа џелатске породице Фермудеса, —- у којој је то крваво звање од оца на сина прелазило, где је свагда сип од оца тај занат учио, и то не само теоретично по п практично, тако, да би сваког другог при самом погледу ове практичне науке гроза и страх обузети морала.

Погледајмо пређе, но што бисмо усамљене куће прошли, у унутрашњост њезину, да се тпм веџбањем упознамо, јер само тако можемо појме придобити, за што је Фермудес своје жртве тако ладнокрвно и равнодушно предусретао пл. обезглављивао.