Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

145

имаде једног сина ког он данас за вештог свог наследника, спрема п обучава, којем оп своју вештину ударца показује и својим тајнама посвећује, —- а и заиста је то понос, вештим се извршиоцем пазвати, исто тако, као што је и понос, сваком по свом начину добар краљ бити! i |

Овај тавни и писки простор јасно горећом лампом, која у средини више, и која је како ноћу тако и дању горела, још нам се грознијим чини; јер су у пстом само –убијени поред зидова усправљени по три дана стајали. Први дан по убијству узме их суд у претрес да о начину њихове смрти дозна, — други дан пзложени су познаницима и сродницима да их“ гледе, а трећи дан предаду се џелату на расположење. |

Фермудес ступи свог сипа за руку водећи у тај грозни простор. Олуге утврдише један пстесани пи ниски пањ у средини истог, тако, како да светлост гореће лампе јасно на њ падне, и по том одвуку једног за другим од тих самоубица, на пањ, где им ставе врат између уреза и тако се син Фермудеса у присуству вештака и мајстора, оца овог, упражњаваше.

То је грозна наука у грозном занату џелатском! Али ипак мора бити, јер би иначе осуђеном, испод невеште руке, час смрти још страшнији био, а и мученик дуже муке подносио.

Стари Фермудес стајаше свагда непоколебим уза евог још плашљивог сина, непрестано понављајући му, да је он, ништа више, но једини вешт вршилац законитих пресуда. Стари Фермудес исџуњаваше исту дужност свагда без икаковог страха и гриже савести. Милијонима да га нуде, да постане убицом или извршиоцем смрти без пресуде, он би одбацио! Још никад није његова рука какову неправду учинила, још никад га није ни сама мисао на каково зло навлачила, он је џелат, али му је поред тог карактер од највеће правичности.

Он је имао само јединог сина, а и сам је био једини

у давно преминувшег му оца, само је једину сестру имао, 1